pozega1 pozega2
Kooperativni model obrazovanja je specifičan oblik implementacije srednjeg stručnog obrazovanja koji sadrži elemente dualnog sistema prilagođene uslovima u Srbiji.

Dualno obrazovanje je tradicionalni sistem stručnog obrazovanja u zemljama nemačkog govornog područja koji podrazumeva da se nastava realizuje na dve lokacije, u obrаzovnoj instituciji (školi) i u kompaniji. U Nemačkoj učenici najveći deo vremena, 3-4 dana nedeljno, provode u kompaniji. Oni su u posebnom obrаzovno-rаdnom odnosu sа poslodavcem i za svoj rad primaju određenu finansijsku nadoknadu. Predstavnici privrede su uključeni u ceo obrazovni proces, počev od izrade nastavnih planova i programa, preko realizacije praktične nastave, do učešća u završnim ispitima.

Dualni sistem kakav postoji u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj pokazao se kao veoma efikasan za brži prelazak mladih iz obrazovnog sistema u svet rada i smatra se jednim od glavnih razloga za nisku stopu nezaposlenosti mladih u ovim zemljama. Ovakav sistem obrazovanja deo je sveukupnog političkog, ekonomskog i kulturnog ambijenta tih zemalja i nije ga moguće prosto preslikati na druge zemlje. Iz tog razloga, umesto kopiranja dualnog sistema, kooperativni model razvijen u okviru GIZ VET projekta selektivno preuzima one njegove elemente koji mogu da donesu najveći benefit i adaptira ih tako da se integrišu u postojeće strukture i uslove.

Glavni elementi kooperativnog modela su povećan obim i unapređen kvalitet stručne prakse i aktivno učešće privrede u obrazovanju.

Iako je praktična nastava deo kurikuluma u većini “tradicionalnih” obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju, opšti je utisak da način na koji se ona izvodi nije adekvatan odnosno da ne dovodi do željenih rezultata u smislu usvajanja veština i razvoja kompetencija kod učenika. U modernizovanim trogodišnjim profilima koji se implementiraju po kooperativnom modelu povećan je obim stručne prakse sa dva na tri dana nedeljno u trećoj godini školovanja. Osim toga, praktična nastava se jedino u prvoj godini odvija u školskoj radionici, a u drugoj i trećoj godini u kompaniji koja sarađuje sa školom. Obezbeđivanjem mesta za praksu u kompanijama učenicima je omogućeno ne samo da se obučavaju na savremenim mašinama na kakvima se danas zaista i radi, već i da se navikavaju na realnu radnu atmosferu kakvu ne mogu iskusiti ni u jednoj školskoj radionici. Konačno, ono što posebno doprinosi boljem kvalitetu stručne prakse u kooperativnom modelu jesu mentori/instruktori u kompanijama koji su prošli didaktičko-pedagoške obuke za rad sa učenicima. Kao i u dualnom sistemu, i u kooperativnom modelu učenici na praksi u kompanijama su uključeni u proces rada, oni uče kroz rad (learning by doing), a ne samo posmatranjem.

Aktivno učešće privrede u kooperativnom modelu obrazovanja podrazumeva da je kompanija spremna da omogući sledeće:

  • mesta za praksu učenika u kompaniji – zbog ekonomske krize i otežanih uslova u kojima kompanije posluju broj učenika koje će kompanija primiti nije presudan, već je cilj da se učenicima obezbedi što kvalitetnija praktična obuka
  • finansijsku podršku učenicima na praksi, bilo u vidu simbolične novčane naknade, bilo u vidu drugih oblika podrške kao što su topli obrok, prevoz, smeštaj, stipendije i slično. Visina novčane nadoknade i ostali oblici podrške učenicima regulisani su ugovorom koji se sklapa između učenika/roditelja i poslodavca. Ovim ugovorom se precizno definišu i ostala pitanja: period i trajanje obuke, obaveze i prava učenika i kompanije, uslovi za raskid ugovora i sl.
  • radnike u kompaniji koji bi, pošto prođu odgovarajuće obuke, bili mentori/instruktori učenicima
  • doniranje određene opreme radi opremanja školskih radionica.

U kooperativnom modelu obrazovanja od presudne važnosti je uključenost predstavnika privrede u ceo proces implementacije modela, počev od identifikovanja potreba za određenim obrazovnim profilom, preko modernizacije nastavnih planova i programa i realizacije prakse u kompanijama, do učešća u komisijama za završni ispit i sertifikaciju praktičnih veština.

Pored kompanija, partneri škola u kooperativnom modelu su i lokalne samouprave koje su se, u skladu sa svojim mogućnostima, obavezale na određeni vid podrške učenicima: finansiranje prevoza, toplog obraka, smeštaja, osiguranje, nabavka školskih udžbenika i slično.

Ukoliko se saradnja zasnovana na kooperativnom modelu kvalitetno realizuje svi akteri su na dobitku:

  • troškovi za održavanje škola se racionalizuju uključivanjem lokalne privrede
  • učenici stiču znanja i fleksibilne kvalifikacije sa kojima će biti konkurentni na tržištu rada
  • kompanije su u prilici da obezbede deficitarne kadrove još tokom njihovog školovanja i time ostvare uštede u dodatnom osposobljavanju
  • postiže se usklađenost obrazovne ponude sa potrebama privrede
  • obezbeđuje se rast zapošljavanja i umanjuje rizik od odliva mladih stručnjaka

Kooperativni model je fleksibilan, prilagođava se uslovima koji postoje na lokalu i omogućava adekvatan odgovor obrazovne ponude na brze promene na tržištu rada.